Voditi blog je veoma lep i ispunjavajući posao, ali takođe i veoma odgovoram. Poenta bloga (onako kako ja to zamisljam) je deljenje sopstvenih iskustava sa drugima, prilika da se pokaže talenat i prilika da se povežete sa drugim ljudima koja dele vaša interesovanja. Ovo su naravno razlozi zbog kojih sam se i ja odlučila na ovaj korak u životu.
Postove o preparativi i dekorativi drugih devojaka obožavam da čitam. Dobro ne baš sve, poludim kad vidim nešto dobro, a nema da se kupi u Srbiji. :) Puno proizvoda sam tako kupila: videla na blogu, otišla u radnju, potrvrdila da je to to što ja želim i kupila. Što se mene tiče, slično kao online kupovina, ali mnogo bolje. Mnogo sam saznala i o nekim tretmanima, za koje sam čula ali nisam znala tačan proces. Hvala Bogu na blogovima.
Da se manemo kozmetike, pročitala sam odličan post o spremanju za intervju i kako se ponašati tamo. Iako sam to delimično znala, super je kada vam to sve kaže neko ko radi taj posao.
Malo ko od nas ima mogućnost da stupi u kontakt sa nekim stručnjakom i pita i dobije korisnu informaciju, for free. Da se razumemo, niko od nas nije po zvanju bloger/blogerka, svi mi imamo obrazovanje iz neke oblasti i često možemo da ga iskoristimo u našim postovima i informišemo druge. Nažalost živimo u vremenu kada svi moramo biti i doktori i advokati i psiholozi i vodeoinstalateri i majstori i svaka informacija je dobrodošla. Međutim, u redu je biti doktor, advokat, psiholog ili šta već samom sebi, ali NE i drugima jer to što je nama 'radi', ne znači da će odgovatrati drugima ili će im možda čak štetiti.
Ono što je meni zapalo za oko su postovi kod kojih je tanka linija između deljenja iskustva i tople preporuke, a gde postoji potencijalni rizik. Hm... rizik? "Kakav rizik ako ja to koristim/primenjujem/ tako radim?" Ovde dolazimo do onoga što meni najviše smeta, a to je stručnost i kompetentnost da se priča ili piše o nečemu. Ukoliko ekonomista ili pravnik priča o lečenju nečega, home made biljnim preparatima, a kao pravnik, ekonomista ili nešto trece ne poseduje nikakvo znanje o tome, to smatram nestručnim, neetičkim i neprijateljskim. Ovaj primer sam dala zbog toga što sam ja student farmacije i kada vidim raznorazne lekove, sredstva, metode za 'lečenje' nekih stanja, ne mogu a da ne odreagujem. Za neke stvari potrebna je inervencija lekara, bilo sa se radi o nekom kožnom problemu, lošem raspoloženju ili nečem trećem. Vecina ljudi bezi od posete lekaru, ali nisu internet, blogovi ili forumi mesto gde cete naći lek za svoj problem.
S druge strane, na šta bi ličilo da ja delim savete o izradi biznis plana, ponašanju na intervjuu, kako se piše CV, kako se pravi guma? Ovo nisu stvari o kojim ja nemam pojma, ali nisam kompetentna da pisem o tome.
Iako je to samo deljenje iskustva, nekome je to jedini izvor informacija.
Ne bitno o čemu se radi, kad kog nabasate da je neko rešio problem i da je van sebe od sreće, velike su šasne da ćete vi pokušati sa tim jer nemate šta da izgubite. Pa rekli biste, nije problem to onoga ko piše, već onoga ko čita i APSOLUTNO biste bili u pravu. Ali šta sada? Da li je vaše samo da napišete, podelite sa nama nešto, bez razmišljanja na posledice? Svako je krojač svoje sudbine i vi, ako nekome to ne bude odgovaralo ili mu naskodi, niste krivi. Da li niste krivi? Svima vam je poznata akcija DOK VOZIM NE PIJEM, onda vam je takođe poznato da ako vas gost popije kod vas više nego što bi trebalo i napravi prekršaj, vi snosite deo odgovornosti jer se kod vas napio. Da li vam ovo zvuci bezveze? Meni ne! Jer nismo samo odgovorni za sebe i svoje ponasanje, već je normalno da brinemo o drugima i da im našim reagovanjem ili ne reagovanjem ne naškodimo. Bar bi trebalo da bude normalno.
Ispade da sada napadam bloger(k)e, ali nije tako. Treba o svemu pisati jer informacija nikad dosta. Ali sve treba uzimati sa rezervom. Sada sa obraćam onima koji čitaju. MOLIM VAS da se kritički osvrćete na ono što pročitate a ne da informacije prihvatate zdravo za gotovo. Malo zdravog razuma i logike pomešano sa dozom opreza je pravi recept za usvajanje onoga što pročitate.
Svesna sam činjenice da svi pišu o onome za šta su ili misle da su kompetentni, pa bih zato kao zaključak istakla:
KRITIČKI POSMATRAJTE SVE ŠTO PROČITATE.
Zanima me vaše mišljenje i koliko puta ste probali nešto što ste pročitale na blogovima, pri čemu pod ovim ne podrazumevam dekorativu i preparativu, već bilo šta pre svega vezano za zdravlje, ali i ostalo što se života tiče.
No comments